Emocija brate, ja za drugo ne znam!

Teško je nekom poput mene ovaj doživljaj stavit na papir. Svakom navijaču Bayerna ovakav odlazak na utakmicu poželio bih od srca. Niti u najluđim snovima nisam mislio da će mi se sve ovo ikada ostvariti. Jedan čovjek shvatio je moju strast prema ovom klubu i odlučio je da me učini neopisivo sretnim. Ne znam kako ću mu se zahvaliti i da li ću to ikada uspjeti!!! DANKE MEIN FREUND!!!

Prije nekih 2 tjedna dao mi je do znanja da idemo na tekmu. Naravno ja kakav jesam popizdio sam od sreće. Još dan danas ne vjerujem da se sve ovo dogodilo, ALI JE!!! Sve dok nismo krenuli na put, činilo se kao san, ali onda je došla ta srijeda. 21. 04. 2010.!!! Dečki su me pokupili u Grazu i pravac MUNCHEN. Krenuli smo iz Graza točno u podne…

Ja osobno nisam imao pojma kaj me sve čeka i kakva iznenađenja su mi pripremili…U MUNCHEN smo došli oko 16h i otišli podignuti karte…Zgrada je izgledala ko neko smeće, stubište drveno i stepenice škripe pod nogama…Penjemo se na 1. kat, ulazimo u ured di nas čekaju dvije gospođe, jako uljudne, podižemo karte, ali to nije sve…Događa se nešto… frend priča sa jednom od dvije gospođe, ona odlazi u prostoriju i iz te prostrije donosi crvenu majicu…GESCHENK!!!!! U ruke primam DRES BAYERNA SA POTPISIMA CIJELE MOMČADI!!!! DOGAĐA LI SE FAKAT OVO!?! Suza je potekla, sve sam ih izljubio, ZAR JE OVO FAKAT MOGUĆE!? ZA MENE, BAŠ MENE OSOBNO jedan Tymotschuk, ROBBEN, RIBERY i ostala bagra uzeli su par sekundi svog vremena i potpisali se na DRES!!

Sav pod dojmom sjedam u auto i krećemo pravac Marien Platz. Parkiramo se u garažu i idemo se malo prošetati centrom, osjetiti atmosferu, popiti pivicu i pojesti piceka! Dolazimo na Marien Platz, gdje je bilo jako puno Lyonovih navijača (nisu znali da će sisnut večeras), ulazimo u jednu pivnicu. Ko bi reko da je to ista pivnica u kojoj sam gledao utakmicu Bayern-Real, 2007…Naručujemo si pivicu, perce i pol piceka! Satro sam ga sam tak! U 6 sati krećemo prema stadionu, ALLIANZ ARENA HERE I COME!!!!!!

Dolazimo u garažu, uzima se šal i krećemo na TEKMU!!!

Inače sam da kažem, lagao sam; nisam u sektoru 212 već sam sjedio u sektoru 102, 18 red od terena , na sjedištu BROJ 23!!!

Ulazimo na stadion, TO JE TO, provjeravamo di sjedimo, dobro da mi se nisu noge odsjekle…

Da ne bi bilo, da sam jedini na stadionu iz naših krajeva:

Naime, mi nismo imali bilo kakve karte nego VIP karte sa kojima smo imali pristup VIP djelu u stadionu – osmijeh na licu dok sam ovo napiso morete si samo zamisliti! Odlazimo do tog VIP djela, vodi nas hostesica, malo si priča sa nama, objašnjava nam, di, kako, zašto – cuga besplatna, piva besplatna, klopa besplatna, usluga SEXUALNA!!!!! Treba iskoristiti trenutak:

U jednom trenutku, frend veli:“Ja imam neki osjećaj, da ćeš se Baćo danas slikat sa Olićem…“! Na to dolazi hostesa do nas i veli slijedeće: „Vidite ona vratašca, e tamo vam dolaze Bayernovi igrači, jako su suretljivi, pa ako nekog sretnete možete se sa njim slikati ili tražiti autogram“ – Piva mi skoro pala iz ruke, JEL TO ONA STVARNO REKLA!? DA JE; REKLA JE!!

Srknuli smo si pivicu i sad treba otić do FAN SHOPA…Čoeće, mali milion ljudi, čeka se za ulazak, ja nisam našo kaj sam tražio jer su rasprodali trenirke, al koga je to sad briga, već će ona naletit….Poslije Fan Shopa, na još jednu pivicu i onda na mjesto za vježbe oblikovanja!

SO BEGINNT ES!!!

Krećemo prema mjestima, ŽELU-DAC se diže, herc nabija...par minuta do tekme, pjesma počinje: http://www.youtube.com/watch?v=AHT3dpPve0o Najave igrača, ADRENALIN, dernjava, WAHNSINN!!! Igrači izlaze na teren, majko mila, koja atmosfera, koja koreografija – DAS SIND WIR: BAYERN MUNCHEN , PACKS MA S!!

Tekma i znate sami kakva je bila, živce sam zgubil! Jel smo mogli više fulat i dobiti odvratnijeg suca?! Jel ima ko da se nije okušo i promašio nemoguće?? Kad je Ribery dobio crveni, takav zvuk u životu nisam čuo – fućkanje 66 000 ljudi – stadion je GRMIO!!! Svaki dodir s loptom Lyonovog igrača bio je izviždan, al ne bilo kak, dobro da mi bubnjići nisu pukli…Nakon ne znam kolko promašenih prilika, ON stupa na scenu i udara mrkvicu – EXPLOZIJA!!!! To je to, to smo čekali i zaslužili – poništili smo Lyona i moremo bit zadovoljni sa rezultatom! Moramo samo zahvalit Realu i ULIJU na takvom igraču, jedan je Arjen Robben!!!! Unatoč crvenom kartonu, momčad je po ko zna koji puta ove godine pokazala kolko smo mentalno jaki i kako se ne damo strgat – SVAKA ČAST!! IMMER WEITER MACHEN!!

Tekma je gotovo, avantura tek počinje….

Krećemo prema VIP-u, dolazimo, malo klopice, pivice, standard…Dolazi čovjek koji nam je sredio karte, nosi vrečicu u ruci. Stisnem mu ruku i velim mu 1000 puta fala!!! E sad kaj je u vrečici? Naime sječate se da sam dobio dres sa svim potpisima, ali to nije bio originalni plan. Originalni plan je bio da ulove Olića i da mi se on potpiše na dres! Pošto to do 16h popodne nisu stigli, ulovili su ga prije same tekme…UNFASSBAR!!!! Dres sa potpisom Olića postaje moje vlasništvo!!!! Nemrem više ljudi moji, ovo je previše!!! Kako čovjeku na ovome zahvaliti? Kaj reći? Kaj napraviti? JEL SE OVO ZAISTA DOGAĐA?! NE VJERUJEM!!!!!!!!!

Sad malo diskutiramo o tekmi, približava se 11 sati, polako dolazi vrijeme kada postoji šansa da se hodnikom prošulja koji Bayernov igrač…

Malo me nervoza pere, jer ne mogu si zamisliti uopće kaj da kažem ako koga vidim! Kako priči nekom ko za tebe nije čovjek, već je nešto više…Prvi koga sam spazio bio je Herman Gerland, frajer izgleda ko neki trener u 3 HNL, priča normalno sa ljudima, koda je niko i ništa…Sad se već opasTno moram približiti vratima raja!!!! Prvi igrač kojeg sam vidio i koji je prošao pokraj mene bio je David Alaba! Nije me previše zanimao, pa se nisam sa njim slikao, ali on je bio kao nekakva najava onoga kaj dolazi!

Par minuta poslije njega iz niz hodnik dolazi Diego Contento, prilazim mu i pitam: „ Može slika?“ – Naravno!

ANFAKING BILIVBL!! Lijevi bek Bayerna koji je prije sam koji sat stajo na terenu Allianz Arena stoji pored mene!!!!!

Kaj sad, ko će biti slijedeći, nervoza!!! UFFFFF!!!!

Iz jednih vrata izlazi čovjek u odjelu i kravati…Ko je to, primaknem se bliže, kad ono CHRISTIAN NERLINGER!!! Na mobu je čovjek, pregovara sa Realom o dolasku KAKA, ne mogu ga smetat sad, pričekat ću da završi…Nakon razgovora, prilazim mu: „ Christian, ein Foto, bitte“ „Naturlich“!!!!

HAHA, ko zna sa kakvom sam se sada njuškom sliko!!!!!

Gledam, video zid i vidim Schweini negdje daje intervju, reko daj njega!!!! Niz hodnik približava se lik, PLJUNUTI SEXSTEIGER, reko Fuxi, pali mašinu!!! Par metara od mene skužim to nije on, nego njegov brat!!!! ISTI POTPUNO, AAAAAAAAAAA!!! A šta ćeš, nemreš dobit sve….

Na to dolazi Gorlitz, ali pošto on niti nije „igrač Bayerna“ Nisam se poželio slikati sa njim, treba šparat megabajte!

Sad već čekamo malo duže, pričam sa frendom…Iza mojih leđa, možda metar od mene prolazi LOUIS VAN GAAL, ja se okrećem i reakcija LOUIS, baš se zderem, on se scima i okrene!!! Ja oću sliku, ali frajeru se žuri, odmahuje rukom i brzo ulazi u dvoranu…Jest da se nisam sliko sa njime, ali taj trenutak nikad neću zaboraviti – SCIMO SAM VAN GAALA!!!!!!!!!!! ŠPEK!!!!

Nakon par minuta, iz tih istih vrata ko izlazi? IVICA OLIĆ!!!!!!! IVICA MOLIM TE, MOŽE SLIKA!!!!! MA MOŽE!!!! Stiso sam mu ruku, reko sam mu FALA!!!! LEGENDA!!!!!! Zeznul me Ćosić, frajer se zdebljo, guzica ko KANTA! Nisam stigo sa Olinjom popričat jer je moro na presicu! Da ste vi samo vidli kak je on trčo niz hodnik, ko klaun!!! Presmiješno!!!!!

Pa jel može bolje!?!?!?!?!

I sada je več prošlo malo duže vremena, brijo sam si neće više niko doć…Kad ono, iz tih istih vrata izlazi ON!!! ARJEN ROBBEN!!!! ISUSA TI!!!! Pogledam ga u oći, ono ko u filmu, znao je kaj oću i samo je spustio pogleda, a u ruci nosi BLOKERA!!! Nemreš vjerovat, IMO JE SVOJE DJETE U NARJUČJU!!! NISAM MU MOGO ULETITI!!!!! Naravno da mi je žao, ali šta ćeš! Taj trenutak bit će ovjekovječen samo u mojim očima….

Sad je već kasno, polagano se spremamo za odlazak, ali ja još koju minuticu nažicam! Dobro da jesam! Dolazi DIV, HANS JORG BUTT!!! Malo sam ga se splašil, reko ak je nervozan i ak mu se ne da slikat, samo bu me poklopil! Ali ne, ipak strast u mojim očima je vidljiva sa 100 metra, smilovao se lik, stao pored mene i njega smo odradili!!!

E sad je gotovo idemo doma, samo još na WC…I taman prije nego kaj uđem u WC, niz hodnik dolazi player of the game – ANATOLIY TYMOTSCHUK. „ TYMO EIN FOTO; BITTE“ – Samo je glavom kimnuo, zagrlio me, nasmijo se i to je to!!!! ON JE MENI REKO DANKE!!!! WAHNSINNNNNNN!!!!!!!!

KO TO MOŽE PLATITI!!!

Pozdrav Areno, do novih pustolovina….

Još i danas ne vjerujem da mi se sve ovo dogodilo, sve se ovo čini kao san…Svako malo sve mi ovo prolazi glavom, naježim se, dođe mi da zaplačem, jednostavno neopisiv osjećaj… Rođen sam pod sretnom zvijezdom! Neko me odlučio nagraditi, pitam se da li sam i čime ovo zaslužio…Ne znam, fakat ništa mi ne pada na pamet, ali neko drugi je odlučio da jesam…Jako je lijepo živjeti sa ovakvim iskustvom. Ovo nisam niti sanjo,da mi je neko reko da ću 21.04 2010 sve to doživjeti, nasmijo bi mu se u facu!

Ko sam ja, da BOG misli na mene????

DANKE!!!! DANKE!!!!